Pomaganje jednom reči
Kada mi se odjednom u umu pojavi jedna reč, jedna odlučujuća reč, tada sam u jednom kretanju, koje dovodi do uspeha, i to odmah. Tada se pomoć nekome ograničava samo na jednu reč. To je sve. Čim nađem ovu reč, sve se dešava dalje samo od sebe.
To ću uraditi sa vama kao jednu vežbu. Ali, možda ću prvo to da demonstriram. Da li neko imam neki problem, koji želi da reši?
Jedna žena se javlja.
HELINGER, obraća se ženi kada je sela pored njega: Zatvori oči.
Nakon nekog vremena u tišini: Postoji jedna reč. Reći ću ti je. Nakon toga je reci u sebi, neka deluje i idi nazad na svoje mesto. Reč je: „Dolazim“.
HELINGER: Da li još neko želi da reši neki problem?
Jedna žena seda pored njega.
Zatvori oči.
Nakon nekog vremena u tišini: Postoji jedna reč. Ta reč je: „Dovoljno“.
Pozivam majku sa detetom da priđe.
Jedna žena, sa malim detetom, koje spava u nosiljci na njenim grudima, prilazi i seda pored Helingera.
HELINGER, obraća se grupi: Da li postoji nešto lepše od ovog prizora? Ne postoji.
Obraća se ženi: Ne treba da zatvoriš oči. Pogledaj svoje dete i reci mu: „Dušo moja“.
Dete se naglo okreće, zatim okreće glavu i nastavlja da spava.
Oboje se smeju.
HELINGER: OK, dobro.
HELINGER, obraća se grupi: Sada ćete na ovaj način vežbate kretanje sa Velikom Dušom.
Zatvorite oči i pogledajte dete, svoje ili nečije drugo, sa kojim ste bliski. Idite ka kretanju prihvatanja, u jedno kretanje Velike Duše. Bez namere, jednostavno tako. Čekajte na jednu reč, samo jednu reč, na koju čeka i dete. Kada se pojavi, recite mu ovu reč. I videćete dejstvo. To je uvek samo jedna reč, koja usrećuje.
Nakon nekog vremena: OK.
Ove reči imaju uvek dvostruko dejstvo, naravno momentalno i na vas. Te reči su uvek kretanja ljubavi, kretanja koja se otkrivaju u ovim rečima.
Pomaganje jednom jedinom rečenicom
Šta se odvija u duhovnim porodičnim konstelacijama? Jedan klijent predstavi problem i pritom nabraja određene osobe. Obično su to roditelji, partner i deca. Oni su najbliži. Ali, mogu i neki drugi ljudi pritom da budu nabrojani. Zatim to posmatram u sistemu. To znači, zamišljam ljude koji pripadaju i svima sam jednako okrenut. Postavim se u odnosu na njih na neko rastojanje, bez nekih određenih namera, bez bojazni. I onda čekam na neki znak.
Ovaj znak pomaže svima jednako. Znači, on se ne odnosi isključivo na ono što pomaže klijentu. On pomaže svima u sistemu jednako. To je znak da je u pitanju rečenica, koja dolazi od kretanja duše.
Kada je ova rečenica otkrivena i rečena, sve je gotovo. Svaka dodatna reč je višak! Svaka dodatna reč bi oslabila snagu ove rečenice.
To je najlepši način da se nekome pomogne. Ovaj način prevazilazi i ove nove, duhovne porodične konstelacije. Ali, samo na određeni način, kada su u našoj unutrašnjoj slici, svi članovi sistema jednako prisutni.
Rado bih ovo vežbao sa vama i to najbolje kao supervizor. To znači, da ne iznosite nešto lično, nego da iznesete slučaj nekog klijenta. Na njegovom primeru ću da demonstriram ovakvo pomaganje. I to neću samo da demonstriram, nego ćemo i svi da učimo, kako možemo da se prepustimo takvom jednom kretanju koje pomaže.
Šta god da se pritom dogodi, pomoći će nam na mnogo načina. Dolazimo u neko drugo stanje. Potpuno je jasno, da ovde ne možemo ništa da želimo. Ove rečenice ne možemo da izmislimo. One će nam na fenomenološki način biti podarene.
OK, da li je jasno sve šta sam rekao? Ko ima takav jedan slučaj, koji bi hteo ovde da iznese?
Primer: 12-godišnji dečak koji ima tik
HELINGER (učesniku, koji želi da izloži jedan slučaj): O čemu se radi?
Učesnik: Jedan 12-godišnji dečak je došao kod mene i moje supruge. Ima jedan tik. Žmirka očima i nekontrolisano pokreće ruke.
HELINGER: Ko je tačno došao kod tebe?
Učesnik: Prvi put je došao sa majkom i sa bratom.
HELINGER (nakon razmišljanja neko vreme): Znači, naveo je samo to dete i njegovu majku.
HELINGER (učesniku): Šta si izostavio?
Učesnik: Otac je došao drugi put.
HELINGER: OK, dobro.
Učesnik: Drugog puta smo radili samo sa ocem i sa majkom.
HELINGER: Dobro. (obraća se grupi): Hajde sada da zamislimo sledeće. Kada se ovo dete ovako kreće, kada ovako pokreće ruke i žmirka, hajde da pogledamo sa njegovog mesta. U šta gleda ovo dete? Koju osobu gleda? Koju osobu koju roditelji ne gledaju? Umesto da gledaju tu osobu, oni gledaju u dete.
Učesnik potvrđuje.
HELINGER, grupi: Sada ćemo da zamislimo čitav sistem: ko pripada i ko čeka na to da ga pogledaju, ko čeka na saosećanje, na ljubav. To bi bila pozadina.
Sada ćemo da zatvorimo oči i da se sa ovim stavom okrenemo celom sistemu, svemu smo okrenuti sa ljubavlju. Onda ćemo da sačekamo, da li će se možda pojaviti ta odlučujuća reč ili odlučujuća rečenica.
Helinger se duboko koncentriše.
Nakon nekog vremena: Imam jednu rečenicu, jednu sasvim neočekivanu rečenicu, koju niko ne bi mogao da izmisli.
Obraća se učesniku: Kada te opet posete, svo troje, reci dečaku da kaže roditeljima: „Zaboravite i mene“.
Učesnik potvrđuje, pogođen.
HELINGER: Onda ih odma pošalji kući. Da, odmah si osetio snagu rečenice.
Obraća se grupi: To možemo da vidimo na njegovom licu. Čak smo i mi osetili tu snagu.
Obraća se učesniku: A dečaku je sada bolje.
Učesnik potvrđuje.
Meditacija: Naša sopstvena rečenica
Dok ste tako izloženi svima, kao i njihovim sudbinama, ali uvek na svom mestu, sačekajte neko vreme, nakon kojeg možete svima nešto da kažete: jednu rečenicu, vašu rečenicu. Rečenicu kažite ne samo njima; ona se odnosi i na vas. Niste vi ti, koji tu rečenicu treba samo da kažu, jer ta rečenica, koja vam je poklonjena, pogađa i vas. Pošto se ona tiče i vas i pošto imate mogućnost da se sa njom složite, svima ćete doneti olakšanje. Ova rečenica vas povezuje sa svima, na najdubljem nivou.
Nakon nekog vremena: Možda ste našli takvu jednu rečenicu. Daću vam jedan primer, za takvu rečenicu. Neko, na primer, može da kaže, dok posmatra svakog u porodici: „Ostajem ovde“.
No comments:
Post a Comment