Budućnost je već prisutna sa nama, jer šta god da radimo, usmereno je ka nekom cilju, proizilazi iz neke namere, želje, potrebe. Ali to, u čije ime delamo, još uvek nije tu, nije postignuto i zato snažno deluje na sadašnjost. Čak i oni koji kažu da žele upotpunosti da budu ovde i sada, to „ovde“ i „sada“ je pred njima u budućnosti, kao jedan cilj. Sve naše nade, ljubavi, planovi i pripreme su usmerene ka napred, ka ispunjenju, koje je još uvek negde u budućnosti.
Ponekad se pribojavamo budućnosti, kao da je u pitanju neka određena, kao na primer smrt ili neodređena kao gubitak ili bolest. Čudno zvuči ali je istinito, da se ponekad plašimo sreće i ispunjenja. Tada u dubini duše osećamo da takva sreća i takvo ispunjenje nešto od nas zahteva i da može da bude ispunjena samo kada nešto sadašnje ostavimo iza nas. U ovoj neizvesnosti se bojimo da bismo mogli da prokockamo svoju budućnost.
Budućnost sadrži dve stvari – traži, kako bolne i teške stvari, ponekad i maksimum od nas, tako nam donosi olakšanje i mir i ono što nas najdublje ispunjava. Ko je za obe strane otvoren i voljan da se suoči i sa jednim i sa drugim, imaće veliku budućnost ispred sebe.
Mnogi samo sanjaju o budućnosti, ali se ne usuđuju da krenu ka njoj i da delaju. Tada budućnost postaje zamena za sadašnjost. Mnogi takođe pokušavaju da izbegnu sadašnjost i moguću budućnost, kroz jednu praznu nadu u „bolju budućnost“. Takva budućnost postaje neprijatelj sadašnjosti.
Budućnost možemo sebi i da poklonimo. Zaljubljeni poklanjaju sebi budućnost kroz, na primer, zajedničke planove a posebno kroz planove kada očekuju dete. Roditelji poklanjaju svojoj deci budućnost, tako što se brinu za njih i pripremaju ih za budućnost; takođe i deca poklanjaju roditeljima budućnost, tako što se roditelji mogu na njih osloniti u starosti. Pokloniti sebi budućnost je pravi cilj ljubavi i već sada čini našu budućnost bogatijom.
No comments:
Post a Comment